Dobra vremena za mene tek dolaze
Mozda cemo pasti. Da li to znaci da treba da prestanemo da verujemo? Ok,svi znamo za ono da uvek treba pruziti zivotu sansu.Ali sta kad te taj zivot uvek iznova izneveri? Neko ti ulije nadu,samo da bi te bacio.
Kris je moja suprotnost.Mozda bas zbog toga nisam ni smela da se upustam u to.Ali ja nikad nisam delila ljude,uvek sam pruzala sansu,pa tako i njemu.To me je kostalo.To me je ubijalo od prvog dana. Kada sam zbog njega popila prvu tabletu za smirenje,e tad sam trebala da znam. Tad sam mogla da pretpostavim.I sad se plasim ishoda.I sad se plasim suocavanja.Ne znam na cemu sam,i nekako cisto sumnjam da cu ikad znati.Sve ono cemu sam tezila pokazuje se kao neispravno,pokazuje se kao uzaludno.Poci ispocetka ili boriti se? I z ajedno i za drugo treba snaga,a ja sam na izmaku.Tesko mi je da se suocim sa uspomenama,slikama u glavi,sa mojim rodjenim gradiom,ulicama,sve mi je postalo strano.Znam,sve prodje.Ali nije ni sustina u prolaznosti.Hocu nesto da ostane.Hocu nesto da bude tu uvek.
Jesu li losa vremena,ili sam losa ja?
